Doruntina Golaj & Drilon Shala

Tokom jedne radne večeri u Obiliću, opštinske kancelarije su izgledale drugačije nego obično. Iako je redovno radno vreme završeno, opština je zakazala budžetsku raspravu u vreme koje je građanima omogućilo da prisustvuju bez prekidanja svojih svakodnevnih obaveza. Neki su stigli direktno s posla, držeći sveske u rukama, a drugi su bili tu samo da slušaju. Za mnoge je to bio prvi put da učestvuju na sastanku o planiranju budžeta.

Planiranje budžeta se često doživljava kao tehnički aspekt, a ne kao prostor u kojem zajednica oblikuje odluke. Prilagođavanjem vremena održavanja rasprave, opština je stvorila prostor za učešće građana. Ono što je nekada možda bila prazna soba polako se ispunjavalo pitanjima i idejama. Trenuci poput ovog ilustruju kako su lokalni budžeti više od tabela i procedura. Oni oblikuju svakodnevni život, utičući na sve, od škola i zdravstvenih usluga do parkova, puteva i pristupačnosti javnih prostora.

U različitim opštinama pokrenuti su različiti načini reagovanja. U Južnoj Mitrovicu, jedan takav sastanak okupio je umetnike i kulturne radnike kako bi razgovarali o tome kako bi javno finansiranje moglo bolje podržati kreativne prostore i kulturne inicijative. Prilagođavanjem diskusija specifičnim grupama, učesnici su došli spremni da podele izazove sa kojima se suočavaju u svom svakodnevnom radu i osećali su se prijatno deleći perspektive koje bi inače mogle ostati nečuvene. Nekih drugih dana, sastanci nisu održavani samo u opštinskim kancelarijama, već su preneti u naselja i lokalne zajednice.

U međuvremenu, u Gračanici, Opštinski službenici su u svoje zadatke uključili ciljane konsultacije i pozvali su raznovrsnu grupu učesnika iz predstavnika škola, organizacija civilnog društva, poljoprivrednika, preduzeća, pripadnika manjina i zdravstvenih ustanova. Oko istog stola, učesnici su razgovarali o prioritetima koji su odražavali različita iskustva svakodnevnog života. Opštinski zvaničnici su stekli potpunije razumevanje potreba koje oblikuju lokalno okruženje.

Nakon što su čuli različite glasove, usledilo je pitanje: Šta se dešava sledeće?

U Elez Hanu žena sa invaliditetom je podigla glas na ovom sastanku i podelila prepreku sa kojom se redovno suočava. Zgrada opštine nije imala odgovarajuću infrastrukturu za smeštaj osoba sa ograničenom pokretljivošću. Nakon razgovora, opština je preduzela konkretne korake za rešavanje problema. Danas u zgradi radi novi lift, što prostor čini pristupačnim ne samo njoj već i mnogima drugima.

Slični trenuci se mogu videti i drugde. U Peći, članovi dečje skupštine izneli su predlog o unapređenju škola i okolnih prostora. Naravno, deca pričaju o svojoj okolini. Njihove ideje su se pretvorile u poboljšanja u školskom okruženju, pokazujući da čak i najmlađi mogu oblikovati odluke kada im se pruži prilika da učestvuju.

Grupa građana iz jednog sela u Istoku pokrenula je potrebu za zajedničkim objektom zajednice. Želeli su prostor gde bi se mogli okupljati za sastanke, događaje i lokalne aktivnosti. Opština je prepoznala važnost predloga i složila se da podrži zahtev. Međutim, raspoloživi opštinski budžet nije mogao u potpunosti pokriti troškove izgradnje. Ljudi su istupili napred. Odlučili su da doprinesu i pokriju preostale troškove, sarađujući sa opštinom i omogućavajući realizaciju projekta.

U Kačaniku, učesnici koji su prisustvovali konsultacijama nisu samo predstavljali svoje ideje, već su pokušavali i da bolje razumeju kako će te ideje biti ocenjene. Da bi odgovorila na pitanje zašto neki predlozi nastavljaju, a drugi ne, opština je uvela sistem bodovanja. Građani su sada mogli da vide kako su predlozi procenjivani od samog početka. Projekti koji su stvorili jače društvene, ekološke ili inkluzivne koristi dobili su više poena, dok su inicijative koje su vodile žene ili osobe sa invaliditetom dobile dodatnu težinu. Ono što se nekada činilo kao nejasan proces postepeno je postajalo lakše za praćenje.

Sličan razgovor se vodio u Đakovici. Da bi bilo jasnije kako su projekti prioritizovani, zvaničnici su objasnili kriterijume koji se koriste za dodelu zdravstvenih subvencija, fokusirajući se na one koji se suočavaju sa ozbiljnim bolestima ili one sa ograničenim pristupom drugim oblicima pomoći. Otvorenim predstavljanjem ovih kriterijuma tokom sastanaka, građani su mogli bolje da razumeju kako su te odluke donete. Gentiana Qurdina Nixha, rukovodilac Sektora za opštinski budžet u Đakovici, osvrće se na to kako je jasnija komunikacija doprinela jačanju procesa:

„Podrška Helvetasa je bila neophodna u jačanju budžetskog planiranja tokom godina, povećavajući i efikasnost i transparentnost u donošenju odluka.“ Opština je bila u mogućnosti da efikasnije informiše građane putem praktičnih brošura, koje vizuelno predstavljaju važnost aktivnog građanskog glasa u procesima donošenja odluka i, na kraju krajeva, u konkretnim projektima.

Orahovac se suočio sa drugačijim izazovom: nisu svi mogli da prisustvuju javnim budžetskim sastancima jer su neki od njih imali porodične obaveze, a drugi jednostavno nisu mogli da budu tamo tog dana. Da bi se osiguralo da njihove ideje i dalje budu uključene, opština je prihvatala i pisane predloge. Na ovaj način, čak i oni koji nisu bili prisutni u prostoriji mogli su i dalje doprineti donošenju odluka.

U Glogovcu, opštinsko osoblje je počelo da deli kalendare konsultacija, saopštenja o saslušanjima i ključne informacije o budžetu u jednostavnijim i vizuelnijim formatima. Građanima su informacije bile lako razumljive i mogli su brzo da saznaju kada će se sastanci održati i koje teme će se razmatrati. Sami opštinski službenici su primetili kako su ove promene poboljšale proces. Kako je objasnio Bekim Dobra, direktor Kancelarije za odnose sa javnošću u opštini Glogovac:

„Podrška Helvetasa je igrala ključnu ulogu u poboljšanju našeg budžetskog planiranja tokom godina, omogućavajući veću transparentnost i održivije donošenje odluka.“ Radna grupa je imala blisku saradnju i stručnu podršku tokom procesa javnih konsultacija i izrade opštinskog budžeta za 2026. godinu. Ovaj doprinos je bio neophodan u razvoju inkluzivnog i transparentnog procesa, u skladu sa najboljim praksama lokalne samouprave.

Podjednako značajno je bilo i demonstriranje šta se dogodilo nakon konsultacija. U Dragašu, opštinski službenici su počeli da dokumentuju diskusije i objavljuju rezimee primljenih povratnih informacija. Građani su kasnije mogli da se vrate da vide koje su ideje iznete i kako je opština reagovala. U Prizrenu, predlozi iz prethodnih godina su pregledani kako bi se procenilo da li su i dalje relevantni, jačajući kontinuitet i odgovornost. Neke ideje nisu odmah sprovedene u delo, ali nisu ni zaboravljene.

Ove male, ali značajne inicijative poslale su snažan signal da angažovanje javnosti može dovesti do vidljivih promena.

Sastancima je postalo lakše prisustvovati, informacije su postale lakše razumljive, a građani su mogli da vide kako su njihovi predlozi prošli kroz proces. Ovi odabrani primeri uspeha ilustruju kako opštine, uz mala poboljšanja, mogu ojačati poverenje i izgraditi kulturu zajedničke odgovornosti. Opštinske kancelarije koje su nekada delovale udaljeno od svakodnevnog života polako su počele da se pune pitanjima, idejama i glasovima iz zajednice.