Tokom sunčanih dana u Peći, većina posetilaca i dalje podiže pogled ka vrhovima Rugovskih planina, gde staze prolaze kroz dramatične kanjone, a alpinisti testiraju svoju snagu na strmim krečnjačkim liticama.
Godinama se tu završavala turistička priča grada.
Međutim, u poslednje vreme posetioci se zaustavljaju i na mestima kao što su Stari mlin „Hadži Zeka“, Muzej Peći ili mala porodična gazdinstva duž novoizgrađenih biciklističkih staza, otkrivajući nešto drugo: priče o tradiciji, hrani i nasleđu koje Peć čine više od puke kapije ka planinama. Sve to zahvaljujući projektu diversifikacije turizma u Peći kroz kulturno nasleđe, koji sprovodi Opština Peć uz podršku Granta za opštinski učinak, mehanizma projekta DEMOS, koji je sufinansiran od strane Evropske unije, Švajcarske i Švedske, a sprovodi ga Helvetas Swiss Intercooperation.
„Ovaj projekat je imao za cilj da uspostavi ravnotežu“, objašnjava Vyrtyt Morina, direktor turizma u Opštini Peć. „Avantura je oduvek bila naša jača strana. Ali Peć ima i duboko kulturno nasleđe – od tradicionalnih konačišta do zanatskih veština. Želeli smo da prikažemo oba aspekta“, dodaje on.
Jedna od najstarijih institucija u gradu, Muzej Peći, već dugo čuva istoriju Dukadžinske ravnice, od praistorijskih artefakata do vezenih nošnji iz 19. veka. Ipak, godinama je mali broj ljudi posećivao muzej.
„Prvi utisak nije bio dobar“, priznaje Besa Beriša, vršiteljka dužnosti direktorke muzeja. „Dvorište je bilo mračno, ulaz nije pozivao posetioce. Ljudi su prolazili pored i nisu ga primećivali.“
Uz podršku Granta za opštinski učinak, muzej je dobio nova drvena vrata, rasvetu i unapređen spoljašnji prostor. Promena je, prema rečima Beriše, imala neposredan efekat.
„Broj posetilaca se skoro udvostručio za šest meseci. Čak i noću, kada se upale svetla, ljudi zastanu i kažu: ‘Oh, ovde ima muzej.’“ Za nju, ova promena prevazilazi same brojke.
„Muzej ne treba da bude samo mesto predmeta, već i ljudi“, objašnjava ona. „Kada dvorište oživi uz školarce, koncerte i naš događaj ‘Noć u muzeju’ – tada istorija postaje deo svakodnevnog života.“
Život duž staza
Diversifikacija turizma doprla je i do ruralnih zajednica u Peći. Projekat je investirao u biciklističke staze koje prolaze kroz sela i poljoprivredna zemljišta, povezujući avanturu sa svakodnevnim životom.
U senci Prokletija, Peć je dugo bila kapija ka nekim od najlepših pejzaža Kosova. Poznata po planinarskim stazama, vodopadima i kulturnom nasleđu, danas grad prihvata novi način povezivanja prirode, turizma i zajednice – kroz biciklizam.
Raif Đikoli, potpredsednik Planinarskog društva „Đeravica“, koje svoje korene vuče još iz 1928. godine i jedno je od najstarijih u regionu, kaže da zahvaljujući nedavnim naporima uspevaju da uključe zajednicu i mlade, ponude obuke i doprinesu Peći kroz projekte u oblasti obrazovanja, sporta i, pre svega, turizma.
Kako biciklističke staze, tako i intervencije na mlinu „Hadži Zeka“, pomogle su ovoj lokalnoj organizaciji da pruži različite usluge zajednici i turistima u Peći.
Jedan od najvećih podsticaja za turizam u Peći bila je izgradnja novih biciklističkih staza uz podršku organizacije Helvetas. Ranije su biciklistima bile dostupne ograničene i neobeležene rute. Danas su, kroz projekat, staze obeležene, a Peć ima tri potpuno digitalizovane i označene rute dužine od 29 do 39 kilometara.
„Sve tri polaze sa glavnog gradskog trga“, objašnjava Raif. „Jedna ide ka zapadu, druga ka jugu – prema Ljubeniku, Streli i Logđi, a treća ka severu. Duž staza nalaze se putokazi, mape, kao i table koje ističu lokalna prenoćišta, mesta za hranu i kulturne tačke.“
Ovakav dizajn bio je nameran – kako bi biciklizam bio ne samo sport, već i sredstvo za podsticanje ruralnog turizma.
„Ideja je uvek bila da se staze povežu sa selima, kako bi posetioci mogli da stanu na obrok ili čak da prenoće. To je bezbednije od prometnih glavnih puteva i stvara prihode za stanovnike.“
Za Muja Kalača, farmera iz bošnjačke zajednice, staza je transformisala njegovu farmu koza. „Ranije je to bilo samo prodajno mesto“, kaže on. „Sada se posetioci zaustavljaju, ostaju, probaju našu hranu i upoznaju se sa našim tradicijama.“
U blizini, Metë (Rustem) Isufi iz egipćanske zajednice doživeo je sličnu promenu. „Mislili smo da je farma samo za stočarstvo“, priznaje on. „Ali staza nam je otvorila nove horizonte. Porodice sada dolaze zbog edukativnih iskustava, a deca uče o ruralnom životu. Donela nam je novu perspektivu i novu budućnost za našu porodicu.“
Nove staze su brzo postale okosnica Festivala outdoor turizma u Peći, koji je u samo dva izdanja ostavio snažan trag. Događaj okuplja stotine posetilaca iz Kosova i šireg regiona tokom dva dana ispunjena planinarenjem, paraglajdingom, biciklizmom, ribolovom i gotovo 40 aktivnosti na otvorenom.
„Na poslednjem izdanju, više od 200 biciklista učestvovalo je iz celog regiona“, ponosno se priseća Raif. „To je prvi festival ove vrste na Kosovu i stavlja Peć na mapu avanturističkog turizma.“
Oživljavanje starog gradskog mlina
Mlin Hadži Zeke je više od stare zgrade u Peći – on je deo industrijskog i kulturnog nasleđa grada. Izgrađen krajem 19. veka, mlin je nekada imao ključnu ulogu u lokalnoj ekonomiji, snabdevajući brašnom zajednice širom Rugovskog regiona. Međutim, decenijama su gornji spratovi zgrade ostajali neiskorišćeni, kao tihi relikti življe prošlosti.
To se počelo menjati angažovanjem Raifa Đikolija, udruženja „Đeravica“ i lokalnih partnera poput Vyrtyta Morine. „Moja kancelarija je bila na drugom spratu tokom jednog dvogodišnjeg projekta“, priseća se Raif. „Ali treći sprat [mlina] gotovo da se nije koristio. Videli smo veliki potencijal i zajedno sa Planinarskim savezom Kosova pokrenuli inicijativu za njegovo oživljavanje.“
Inicijativa nije bila samo simbolična – pretvorila je mlin u živ prostor za obuke, radionice i međunarodne razmene. Jedan od najupečatljivijih trenutaka bilo je domaćinstvo Slovenačkom planinarskom savezu, iz zemlje poznate kao „Meka evropskog planinarstva“. Njihova dvodnevna obuka u mlinu ostavila ih je impresioniranim, kako savremenim uslovima, tako i očuvanim nasleđem objekta.
„Ljudi su oduševljeni kada dođu“, kaže Raif. „Nije reč samo o arhitekturi – već o tome da se istoriji udahne novi život i da ona postane centar za mlade danas i ideje sutrašnjice.“
Za Đikolija, ovakvi projekti su važni jer povezuju prošlost i sadašnjost. „Turisti traže iskustva“, objašnjava on. „Kada uđu u mlin i ponovo čuju zvuk vode, oni ne samo da vide istoriju – oni je osećaju.“
Novi identitet za Peć
Ukupno gledano, investicija je podržala 14 različitih lokacija: kulturne spomenike, zanatske radionice, farme, staze i muzej. Cilj projekta, prema rečima Vyrtyta Morine, jasan je – predstaviti Peć kao nešto više od „grada planina“.
„Danas posetilac može ujutru da planinari u Rugovi, a popodne da poseti muzej, tradicionalni mlin ili farmu“, objašnjava on. „To je potpunije iskustvo. Nije samo adrenalin – to su kultura, hrana i ljudi.“
Iskustvo Peći već je inspirisalo i druge opštine da drugačije razmišljaju o turizmu.
Za Đikolija, kontinuitet je ključan. „Obnova sama po sebi nije dovoljna“, upozorava on. „Ako ne koristimo ove prostore, ako ih ne održavamo živim kroz kulturu, oni će ponovo pasti u zaborav.“
