Doruntina Golaj & Shpend Emini
Lokalne finansije predstavljaju važan stub efikasnog lokalnog upravljanja. Fiskalna autonomija omogućava opštinama da planiraju i upravljaju resursima u skladu sa prioritetima i potrebama svoje zajednice, direktno doprinoseći pružanju javnih usluga.
U Švedskoj, opštine uživaju visok nivo fiskalne autonomije i imaju jasne nadležnosti u upravljanju lokalnim javnim finansijama. I u Kosovu i u Švedskoj, sve opštine su odgovorne za pružanje kvalitetnih usluga građanima. Međutim, švedske opštine imaju znatno viši nivo fiskalne autonomije. Za razliku od Kosova, švedske opštine upravljaju svojim budžetima nezavisno, u saradnji sa Skatteverket-om (Švedskom poreskom upravom), bez mešanja centralne vlade. Opštinski budžeti obuhvataju sopstvene prihode, kao što su porez na dohodak, porez na imovinu itd., i aktivno učestvuju u planiranju i sprovođenju lokalnih razvojnih politika. Ovaj sistem je usko povezan sa dobro strukturisanim mehanizmima fiskalne uravnoteženosti, nadzora i procene potreba i učinka. Shodno tome, centralni nivo finansira opštine kroz mehanizme kao što su Opšti državni grant i Grant za uravnoteženost. Kroz instrumente poput Stadsutvecklingsbidrag (grantovi za urbani razvoj) i Miljöbidrag (grantovi za zaštitu životne sredine), švedska država usmerava opštine da ulažu u prioritetne oblasti, kao što su održiva gradnja, čist transport i upravljanje otpadom, održavajući balans između nacionalnih ciljeva i lokalnih potreba. S druge strane, grant za uravnoteženost raspodeljuje finansijska sredstva među opštinama kako bi se obezbedio ujednačen nivo javnih usluga širom zemlje, bez obzira na razlike u teritoriji, populaciji, poreskoj osnovici ili troškovima pružanja usluga.
Kako bi se naučilo iz ovog pristupa i videlo iz prve ruke kako ovi mehanizmi funkcionišu u praksi, delegacija iz Kosova je putovala u Stockholm u junu. Delegacija je obuhvatala visoke predstavnike Ministarstva za upravljanje lokalnom samoupravom, Ministarstva finansija, rada i transfera, Asocijacije opština Kosova, donatora, kao i gradonačelnike i opštinske službenike.
Cilj posete nije bio kopiranje modela. Kao što je često naglašavano tokom sastanaka sa švedskim predstavnicima, model treba razumeti i zatim prilagoditi prema potrebama zajednice. Ipak, neka načela ostaju primenljiva: lokalna autonomija, transparentnost, odgovornost, bliska saradnja između vlade i opština kroz SALAR (Asocijacija švedskih opština) i strateško planiranje kao ključ uspešnog decentralizovanja.
Sa perspektive donatora, Saranda Cana iz Švajcarske ambasade u Kosovu podelila je svoja iskustva:
„Studijska poseta Švedskoj bila je veoma inspirativna, naglašavajući da su održivo finansiranje opština i autonomija u lokalnom finansijskom upravljanju ključni za efikasnu lokalnu upravu. Štaviše, izuzetno iskustvo Švedske u korišćenju sveobuhvatnih lokalnih informacionih sistema za strateško, operativno i finansijsko planiranje — obezbeđujući transparentnost i odgovornost prema građanima i usmeravajući grantove i međuvladine transfere — bilo je posebno impresivno,“ rekla je ona.
Kreshnik Basha iz Švedske agencije za razvoj – Sida naglasio je:
„Tokom studijske posete Švedskoj, predstavnici opština Kosova i relevantnih ministarstava imali su priliku da se upoznaju sa funkcionalnim modelom lokalne samouprave. Švedske opštine uživaju visok nivo fiskalne autonomije i igraju ključnu ulogu u razvoju zajednica. Za razliku od Kosova, one upravljaju svojim budžetima nezavisno, u saradnji sa poreskom upravom, bez mešanja centralnog nivoa. Ovaj sistem im omogućava da sprovode politike koje odražavaju lokalne potrebe, održavajući balans sa nacionalnim ciljevima kroz mehanizme fiskalne uravnoteženosti. Ovo iskustvo pruža dragocene lekcije za jačanje naših opština.“
Za učesničke opštine, švedsko iskustvo nije bilo samo teorija. Dalo je nove ideje za merenje uticaja lokalnih politika i kreiranje povoljnijeg okruženja za građane.
Shaqir Totaj, gradonačelnik Prizrena, izjavio je:
„Bila je posebna čast biti deo studijske posete Švedskoj. Poseta je bila sveobuhvatna, informativna i edukativna u vezi sa načinom funkcionisanja lokalne samouprave i oblicima saradnje sa centralnom vlašću u Švedskoj. Organizacija je bila odlična, gostoprimstvo impresivno. Učesnici su delili znanje, iskustva i međusobnu podršku. Čestitam!“
Dok je Ardian Gjini, gradonačelnik Đakovice, dodao:
„Poseta Švedskoj predstavlja jedinstvenu priliku da se uči o naprednim praksama u fiskalnoj autonomiji i međuinstitucionalnoj saradnji na lokalnom nivou. Iskustva tokom ove posete poslužiće kao važna osnova za jačanje lokalne uprave u Kosovu i doprineti razvoju održivih i efikasnih modela koji zadovoljavaju potrebe i strateške prioritete naših zajednica.“
Od 2009. godine, Kosovo je bilo prvo u regionu koje je usvojilo šemu za merenje učinka opština. Godine 2017, MAPL i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) pretvorili su ovu šemu u finansijski stimulativni program za opštine, poznat kao Grant za performanse opština, zasnovan na učinku, koji sada ima podršku Švedske i Evropske unije. Ovaj mehanizam podržava napredak lokalne demokratije, bolju upravu i pružanje kvalitetnijih usluga građanima.
Pored toga, projekat DEMOS je podržao Ministarstvo finansija, rada i transfera u razvoju novog Zakona o lokalnim finansijama, ključnog koraka ka reformi sistema lokalnih finansija i rešavanju izazova sa kojima se suočavaju opštine Kosova.
Iskustva poput studijske posete Švedskoj pomažu u jačanju napora za razvoj sistema lokalnih finansija i ukupno jačanje lokalne uprave.
Projekat DEMOS je kofinansiran od strane Evropske unije, Švajcarske i Švedske.
