Violeta Hyseni Kelmendi & Vlera Zymeri

Kao novinar lokalnog medija u Peći, Valdrin Daci je više puta izveštavao o događajima koji su se desili u njegovom rodnom gradu. Ali po prvi put se veoma marljivo posvetio pažljivom praćenju sprovođenja projekta „Uređenje Karagačkog parka u Peći“. Projekat vredan blizu 70.000 evra je finansiran iz Opštinskog granta učinka predviđao je uređenje staze oko veštačkog jezera, postavljanje sedišta i poboljšanje rasvete parka.

Inicijativom DEMOS projekta formirana je Grupa za socijalnu reviziju koju čine aktivni građani i članovi raznih organizacija iz regiona Peći. Grupa je imala zadatak da analizira obavljeni rad opštine na terenu, kao i da održi sastanke sa predsednikom opštine i drugim predstavnicima opštine Peć, da bi nakon toga dala preporuke u vezi sa nalazima na terenu.  

„Moje iskustvo sa grupom za socijalnu reviziju je veoma dobro. Radili smo da dajemo svoj doprinos i verujem da smo u tome uspeli. Naš aktivizam je doveo do toga da opština razmišlja drugačije, neko je video da smo zainteresovani za projekte koji se realizuju u gradu“, kaže Valdrin Daci.

Grupa, koju je činio ukupno 21 član, preporučila je opštini da se metalna sedišta koja su postavljena u parku kombinuju sa drvetom ili materijalima koji su pogodniji za sva godišnja doba, da se rasveta aktivira posle 23.00 časa i da se poboljšati pristup osobama sa invaliditetom ili roditeljima sa malom decom u kolicima.

Riza Blaka, penzionisani profesor biologije, takođe je bio deo grupe za socijalnu reviziju. Sa puno strasti govori o parku Karagači u Peći, za koji smatra da je najlepši deo grada.

„Mi kao grupa smo se trudili i dalje ćemo se truditi da poboljšamo izgled parka što je više moguće. Tražili smo i dalje tražimo da se postave nadzorne kamere kako bi se sprečila šteta koju parku nanesu neodgovorni ljudi“, kaže profesor Blaka.

Prema njegovim rečima, opština sluša glas građana i radi na razmatranju preporuka, ali joj je potrebna saradnja građana. „U park ulaze građani sa automobilima, oštećuju se biljke, bacaju smeće. Bez angažovanja i staranja samih građana teško je doći do situacije kakvu želimo“, dodaje Riza Blaka, koji je u Socijalnoj reviziji predstavljao mesnu zajednicu „Karagači“ sa oko 2500 stanovnika.

Socijalna revizija je inovativan pristup koji ima za cilj da poveća angažovanje građana u proceni učinka opština u pružanju usluga i da doprinese poboljšanju kvaliteta ovih usluga. Za one koji su do sada bili deo ovog procesa, kao što je Valdrin Daci, takav građanski aktivizam je neophodan.

„Uticaj grupa za socijalnu reviziju je veoma važan i više puta sam rekao da ove grupe treba dalje razvijati. Civilno društvo danas se zasniva na radu i doprinosu ovih grupa. Oni najbolje znaju šta se dešava u opštini i ne dozvoljavaju da projekat posustane“, naglasio je Valdrin.  

U poslednje dve godine, DEMOS projekat je sproveo društvenu reviziju u devet opština, usredsređujući se na realizaciju projekata finansiranih iz granta za opštinski učinak. Ovaj proces je omogućio grupama građana, uključujući i one iz marginalizovanih grupa, da budu aktivnije i da pokreću pitanja koja utiču na njihovo blagostanje, da se više informišu o svojim pravima i poslu kojim se opština bavi, kao i da sa opštinskim rukovodiocima razgovaraju o nalazima i preporukama, smatrajući ih odgovornim za svoj rad. Uporedo sa DEMOS-om i Ministarstvo administracije lokalne samouprave je sprovelo socijalnu reviziju u devet opština.