Učešće žena na političkim pozicijama na Kosovu i dalje je jedna od manje razvijenih tačaka.

Prema izveštaju o učinku opština, pokazatelj koji ima najslabiju tačku je onaj imenovanja žena na političke pozicije, gde od 420 pozicija u opštinskom izvršnom kadru ima samo 119 žena. Ista situacija je bila i u protekle dve godine, tokom 2017. i 2018. godine, gde je 29 opština izveštavalo da su samo oko 30 procenata imenovanih na političke pozicije žene.

Kosovo, u svim kodifikovanim zakonima, ima demokratske karakteristike i kao takvo jedno je od najnaprednijih u regionu. Međutim iako su zakoni protiv rodne diskriminacije i zakoni koji su usmereni na povećanje zastupljenosti žena u lokalnoj i centralnoj vladi, poput Zakona o ravnopravnosti polova, formulisani da stimulišu zastupljenost žena u politici, oni uglavnom ostaju samo na papiru. Kada se zakoni pišu, ali se ne sprovode, oni ne proizvode društvene efekte koje su nameravali i to se vidi u malom broju žena koje učestvuju na političkoj sceni Kosova, ali još više u broju žena na izvršnim funkcijama na opštinskom nivou.

Iako malobrojne, žene koje su imenovane na političke pozicije takođe se suočavaju sa različitim kulturnim barijerama i rodnim stereotipima.

Medina Brahaj, predsednica skupštine opštine u Štimlju, ističe da su predrasude s kojima se susretala u svojoj profesiji teže od njenog profesionalnog iskustva.

’Predsednica sam Skupštine opštine u Štimlju i izazovi, predrasude, stereotipi sa kojima sam se susretala bili su mnogo ozbiljniji od mojih godina i profesionalnog iskustva. Međutim, uspela sam da naporno radim sa sobom, stalno radeći i dokazujući „muškarcima“ da sam dostojna ove izvršne funkcije uprkos mladim godinama, štaviše bez obzira na moj pol’ istakla je ona.

Pored pola, dvostruki problem za nju je bila i starost.

’Shvatila sam da to što sam mlada i što sam žena slaže se sa dva elementa predrasuda, sa kojima je izuzetno teško nositi se ako se oni kombinuju zajedno’, kaže ona.

Ono što dokazuje uskraćenje žena na visokim pozicijama donošenja odluka jeste činjenica da od 38 opština na Kosovu nijednu ne vodi žena, a samo dve žene su zamenice gradonačelnika.

‘Najveći problem je taj što, iako ste možda uspešna žena koja postiže svoje ciljeve i očekivanja, nikada ne možete zaista da ciljate na vrh piramide uspeha. Još je teže ostati tamo. Možete biti na svim vrstama drugih sekundarnih pozicija, ali izuzetno je teško biti direktorka, predsednica, rukovodilac institucije/kompanije koju ciljate, zbog činjenice da će vas muškarci uvek potcenjivati’, kaže predsedavajuća skupštine u Štimlju.

Ali, kada analiziramo koje kulturne i socijalno-ekonomske karakteristike doprinose ovim pojavama, uglavnom se suočavamo sa činjenicom da politika na Kosovu ostaje odraz društva koji nas okružuje.

Za  Fatbardha Emini, zamenicu ministra u Ministarstvu lokalne samouprave, žene imaju više problema da korače uporedo sa uspehom muškaraca zbog društva u kojem dominiraju muškarci.

‘Politički razvoj kosovskih žena suočavao se sa bezbroj prepreka. Žene koje su deo politike teško mogu napredovati uporedo sa uspehom muškaraca, jer smo još uvek u društvu u kojem imamo rodne izazove i barijere i predrasude, a takođe iako je kvota istakla mnoge uspešne žene, još uvek nije potrebni nivo žena u politici’, kaže ona.

U cilju povećanja broja žena na rukovodećim pozicijama, tokom 2017. godine, projekat DEMOS podržavao je žene u politici raznim obukama. Obuke su uključivale teme o:

• Znanju o strukturama i rukovođenju političkim partijama, kao i preporuke o tome kako povećati broj žena u rukovodećim strukturama ovih partija.
• Znanju o javnim prezentacijama; program, načini, saveti, različite prakse, kao i učesnice su predstavile program i dobile su savete o tome gde i kako treba da budu predstavljene.
• Učesnicama je pružena pomoć u izradi ličnog programa sa kojim su žene u politici nameravale da se takmiče na izboru za članice u skupštinama opština.
• Lobiranju i zagovaranju

Obuke imaju za cilj podizanje svesti postizanjem različitih koristi u današnjem društvu i stimulisanje žena u ovoj oblasti.

Zatim su tokom 2019. godine održane dodatne obuke za žene na političkim pozicijama, kao i za povećanje učešća žena na javnim sastancima/debatama. Učesnici su pozitivno dočekali ove obuke, i ovom prilikom je Habibe Bytyqi, službenica za rodnu ravnopravnost u opštini Suva Reka rekla da:

‘Kurs obuke koji tretira povećanje učešća i zastupljenosti žena bio je veoma koristan i praktičan. Isti može pomoći našoj opštini u smislu povećanja učinka u pogledu zastupljenosti žena na određenim pozicijama i učešće žena u procesima donošenja odlučivanja u opštinama’.

Poštuje se izborna kvota koja određuje da 30 procenata političkih pozicija treba da popune žene, međutim ovaj broj nije dovoljan za ravnopravnu rodnu zastupljenost i ne rešava sve barijere u ovoj oblasti.

Tokom godina, pozicija žena kao donosioci odluka poboljšao se sa 5,6 procenata u 2015. godini na 11,9 procenata žena na pozicijama donošenja odluka u 2018. godini, međutim uprkos ovom udvostručenom broju, procenat ostaje izuzetno mali.

Prema rečima Vjollca Tërnava-Konjusha, predsedavajućoj Skupštine opštine u opštini Kosovo Polje, žene bi trebale biti zahtevnije za određene pozicije.

‘Prepreke ponekad proizlaze iz šire porodične osnove, ali mi kao žene kada smo profesionalno uzdignute trebamo biti zahtevnije u porodici i institucijama kako bi zauzele određene pozicije. Praksa je pokazala da mi upravljamo časno, lojalno i višestruko cenimo interese građana pre donošenja odluka’, rekla je ona.

Mali broj žene je takođe i na učešće u javnim sastancima. Na sastancima koje je DEMOS održao sa opštinama, između ostalog, razgovaralo se i o ovom problemu, gde su opštine kao razlog za slabo učešće žena na raspravama navele kombinaciju različitih faktora, kao što su socijalne norme, nedostatak opšteg interesa građana za učešće, ali i međusobno poverenje neophodno za participativno donošenje odluka.

Istorijski trenutak za sve žene u politici dogodio se 2011. godine, kada je po prvi put na Kosovu mesto predsednika, izvršnog predstavnika države dodeljeno ženi – predsednici Atifete Jahjaga. Takođe, prošle godine je Vjosa Osmani po prvi put izabrana za predsednicu Skupštine Kosova. To su vrlo bitni događaji u oblasti politike, izdvajajući Kosovo kao primer za druge zemlje u regionu.

Međutim, uprkos ovom razvoju događaja, još uvek ima prostora za poboljšanje.

Prema predsednici Skupštine Štimlje, Medina Brahaj, žene treba da rade više od muškaraca da bi postigle iste rezultate.

‘Žene uglavnom treba da rade više od muškaraca da bi postigle iste rezultate i stekle poštovanje i priznanje. Žene se često potcenjuju, ne uzimaju se za ozbiljno ili se ignorišu. Stoga moramo da radimo dvostruko više da bismo postigle iste rezultate kao i muškarci’, rekla je ona.

Izgleda da su žene koje su primer pozitivno uticale na podsticanje drugih ljudi da postignu ono što žele. Prema tome, prema Medina Brahaj, žene na različitim pozicijama donošenja odluka treba da imaju odgovornost da budu primer drugim ženama.

‘Mislim da žene na vlasti imaju tu prvu odgovornost i da svi mi imamo prvu odgovornost da budemo uzor devojkama i mladim ženama, govoreći im da, ako muškarac to može da uradi, to možemo i mi’, kaže ona.

Na osnovu odgovora učesnika o značaju osnaživanja žena u politici, DEMOS je dobio odgovore da žene treba i dalje podržavati u politici i političkim subjektima kako bi se povećao broj žena koje aktivno učestvuju u javnom životu.

DEMOS snažno podstiče ravnopravnu rodnu zastupljenost, stoga i koristi ga kao pokazatelj opštinskog učinka.