Projekat radi u kontekst sektora u primoranoj tranziciji – u kojoj je prethodna komandna privreda progresivno uništena izmedju1985 i 1998 i bila je dodatno oštećena tokom perioda oružanog sukoba. Ceo sektor poljoprivrede, u stvari, je bio sveden u velikoj meri u jedva postojećoj ekonomiji.
Projekat je pokrenut sa ciljem da pomogne u razvoj jednog dinamičnog sektora hortikulure. Vizija je bila da će budući sektor poljoprivrede generisati održivo i široko zapošljavanje kao i prihod za Kosovske proizvodjače i time doprineti ekonomskom rastu na Kosovu. Glavni pristup projekta je ‘Promocija Lanaca Vrednosti’. On je zahtevao rad sa različitim akterima duž lanca vrednosti da bi se pomogao jedan skup profitabilnih i održivih medjusobno – zavisnih preduzeća. Takav rad na lance vrednosti je bio dopunjen sa promocijom ukupnog poslovnog okruženja– relevantne za sektor hortikulture.
Komponenti projekta, različiti nivoi svakog lanca vrednosti, odnosno (i) mikro-nivo (vlasnici rasadnika, proizvodjači, trgovci) i obuhvatajući povrće, voće i lekovita & aromatična bilja, (ii) mezo-nivo (pružaoci usluga, dovodjenje trgovca, finansijske institucije i asocijacije aktera) i na kraju (iii) makro-nivo – u vezi sa nacionalnim pitanjima kao što su strateško planiranje i institucionalno jačanje.
Krajnji korisnici će biti svi akteri uključeni u sektor hortikulture – kao i potrošači. U početku, medjutim, projekat je radio sa pojedinačnim akterima (ili klijentima) koji imaju potencijal za pilotiranje novih uvodjenja. Tendenciju za ovo su imale poljoprivredne porodice uključene u uzgajališta i biljnu proizvodnju kao i dobavljači i pružaoci usluga koji ulagaju sredstva individualno.
Projekat je uvek dočekao saradnju sa drugim organizacijama i njihovim ključnim partnerima koji trenutno čine Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja, CABI Bioscience (Švajcarska) i drugi projekti.
Iako je razvoj hortikulture, po svojoj prirodi, srednji do dugoročni poduhvat, neki rezultati i ohrabrujući trendovi mogu već sada biti identifikovani.
